Srpska basta i njene biljke

Koje su domace autohtone Srpske biljke, koje su najcesce kroz istoriju i kako da napravimo danas tradicionalnu Srpsku bastu? Autohtone Srpske i Balkanse biljke koje ukrasavaju Beogradska dvorista koja odolevaju vremenu, primer su iz kog mozemo da stvorimo sopstveni narativ o jedistvenoj estetici blakanskih basti. Baste su brend jednog prostora, jednog naroda koji pretoci pejzaz svoje okoline u sopstveno dvoriste.

Price o Beogradskim bastama su price o flori i fauni Balkana, prica o raskrsnicama puteva, migracijama i uticajima. Hajde za zaronimo u dvorista ali i u sume i livade Balkana, i saznamo sta je to Srpska basta i biljke koje je cine.

Cvece Srpskih basti (autohtono i tipicno za srpska dvorista kroz istoriju do danas)

1.Bozur

je visegodisnja biljka, cesto vidjena u Srpskim dvoristima. Razlog lezi u tome sto cak pet vrsta divljih bozura raste u Srbiji, te ih je svojevremeno bilo lako presaditi u dvorista.

Sa pojavom rasadnika, izgubilo se interesovanje za njegov uzgoj. Medutim savremeno dekorisanje svadbi, vratilo je bozur na stolove za mladence i njegova masovnija upotreba dovela je i do porasta interesovanja za bozure u bastama.

Trenutno u Srbiji se uzgajaju ne autohtoni bozuri u rasadnicima u maloj kolicini i to kao rezani cvet. Sadnice s druge strane se i dalje retko nalaze i ako potraznja za sadnicama raste.

U Srbiji postoji pet vrsta zaštićenog divljeg božura (izvor: Wikipedia)

obični (Paeonia officinalis) na Tari, Golini (kod Zaječara) i na Kosovu
banatski (Paeonia banatica) u Deliblatskoj peščari
uskolisni ili stepski božur (Paeonia tenuifolia)
muški božur (Paeonia corallina)
kosovski božur (Paeonia decora) najrasprostranjeniji, sa staništem u istočnoj Srbiji i na Kosovu

2. Srpska Ramonda (Ramonda Serbica) - autohtona u Srbiji

Josif Pancic, davne 1874 pronasao je Srpsku Ramondu /lat. Ramonda Serbica/ kraj Nisa. Poznata po visokoj otpornosti nakon kise i ako potpuno uvela uspe da se oporavi.

Nemamo informaciju da li se uzgaja u rasadnicima, i da li je njen uzgoj moguc/dozvoljen. Ukoliko imate relevantne informacije, pisite nam na mail.

3. Illyrian Iris - autohtona vrsta na Balkanu

Divlji Iris, kod nas poznat kao Perunika, raste u divljini planina Srbije, Slovenije, Bosne, Hrvatske, Crne Gore i Albanije. Ljubicaste je boje, visine 40cm i cveta u maju i junu.

Baste XX veka krasile su perunike lila boje, prenoseci cvetnicu iz divljine u svoju bastu.

Danas u rasadnicima, dostupne su perunike u raznim bojama i uglavnom su uvozne.

Ukoliko poznajte rasadnik koji uzgaja Balkansku Illyrian Iris, pisite nam kako bi podelili njihov kontakt.

4. Visibabe - autohtone u Bugarskoj i rasprostranjene u Srbiji

Autohtona vrsta u Bugarskoj, siroko je rasprostranjena po sumama Srbije.

Pejzaz tvog kraja je moguce imati i na terasi u gradu, i kao takav ima dodatnu vrednost.

Vesnik proleca ima veliki potencijal za brendiranje ugostiteljskih objekata, basti hotela i kafica koji slave Prolece i prirodu u svojoj basti, ili jednostavno koji nudi hranun iz odredjenog kraja Srbije cije sume krase visibabe.

5. Jorgovan - poreklom iz Azije, cest je u Srpskim bastama

Jorgovan (lat. Syringa) cesto je prisutan u bastama starog Beograda, i jedan je prvih cvetnica u rano prolece. Lila je tipican za nase podneblje, lako se uzgaja i ne zahteva veliku negu kao ni zalivanje. Jorgovan se smatra biljkom idealnom za odzive baste, jer ne trazi zalivanja ni prskanje, a cvetnice su jestive i imaju veliku polinatorsku ulogu.

6. Ruze - Srpska basta i biljke koje opstaju

Verovatno je najcesca cvetnica na nasim prostorima.

Srbija nema ni jednu gradsku javnu bastu posvecenu ruzama sa eventualnim intalacijama napravljenim od ruza, i ako je jedna od najveci proizvodjaca ruza u Evropi (sadnica).

Sa druge strane, Srbija u potpunosti uvozi rezane ruze, pretezno iz Afrike.

Drvece Srpskih basti

Ukoliko zelis da stvoris tzv "storytelling" svoje kafane ili restorana domace kuhinje, pogledaj istoriju koriscenja drveca u bastama starih dvorista Balkana.

Najcesce drvece za hlad u starim dvoristima Srba su:

Lipa
Kruska
Kajsija
Dud
Bukva